Гњави ме брица, Који ме брије, И брат од стрица, Који ме бије.
Гњави ме мачка, Кад лови миша, Гњави ме мокро, Кад пада киша.
Гњави ме ујак, Гњави ме тата, Сви само мене, А нико брата.
Гњави ме медвед, Јер хоће меда, Гњави ме пчела, Јер му га не да.
Гњави ме деда, Па баш ме гњави, Деда је збиља, Гњаватор прави.
Морам још рећи, Ради дојма Кога ја гњавим, Немам појма.
Ово је време чуда
Ово је време чуда, Ујаци падају с дуда.
Ту око Горе Фрушке, Стричеви падају с крушке.
Живот је једна фарса, Тетке падају с Марса.
Сви знанци и сви странци, Можда су падобранци.
Лепа Ката
Била једном једна Ката у Перлезу близу Ченте лепа као са плаката па и лепша на моменте.
Имала је очи плаве оригинал морска плавет носише их посред главе тако да ти стане памет.
Имала је русу косу некад плаву некад црну као пласт у сенокосу као гнездо ал на трну.
Имала је лепа Ката уз лепоту сто дуката па је била тата-мата за све момке из Баната.
Кад би ми неко рекао
Кад би ми неко рекао како је живот стекао, којим је парама платио и пошто би га вратио.
Кад би ми неко рекао како је ваздух стекао, коме је писма писао да моли да би дисао.
Кад би ми неко рекао како је сунце стекао, којим се смехом смејао да би се џабе грејао.
Кад би ми неко рекао како је воду стекао, на којим је мукама био да би бесплатно пио.
Кад би ми неко рекао како је земљу стекао, коме је душу продао да би по земљи ходао.
Кад би ми неко рекао како је мајку стекао, којим је небом кружио да би оца заслужио.
Ако желиш мишице
Ако желиш мишице ко гвожђе једи бело или црно грожђе.
Ако желиш снагу збиља мишку онда не смеш заобићи крушку.
Ако желиш на све бити имун једи, цеди, среди жути лимун.
Ако желиш руке као канџе, просто гутај свеже поморанџе.
Ако желиш вештине са стране, окоми се на криве банане.
Ако желиш да изгледаш бешње, свакодневно упражњавај трешње.
Ако желиш бити бистре главе, бери оне јагоде из траве.
И уопште ко год нешто хоће мора јести и волети воће.
Чиста песма
Он је добар до те мере, Да се свако вече пере.
Једе штрудле, пије кокте, И редовне сецка нокте.
За њег нема веће казне, Него што су чесме празне.
Кад видите да се пуши Знајте то он риба уши.
Сви га воле, сви га љубе, Он упорно пере зубе.
Може покнут цела Грчка, Он не хаје док се брчка.
А ко? А ко?
Зна се! Једно ненормално прасе!
Негде преко седам брда
Негде преко седам брда, Преко стена, преко вода. Има једна чуднас шума Која хода, Која хода.
Кад наиђу дрвосече, И секира кад зазвони. Шума нађе згодно место Па се склони, Па се склони.
Кад наиђу љути ловци, Да оловне проспу кише. Шума скупи своју дивљач Онда збрише, Онда збрише.
Негде преко седам брда, Преко стена, преко вода. Има једна чудна шума Која хода, Која хода.
ИшлисмоуАфруку
Ишли смо у Афруку да садимо паприку Знате ону жуту фину али љуту Једногрба камила зачас се помамила Зачас се ту створила и дебела горила Онај мајмун са гране мисли да су банане И зебра је видела јако јој се свидела Гризе гладни папагај мисли неко воће фрај Гледали смо жирафу мисли мезе уз кафу Ни реч нису казали све су зачас смазали Ниста нису слутили па су се заљутили Сад кука пола Африке због банатске паприке црвене и жуте фине али љуте Љубивоје Ршумовић
Хајде да растемо До стола До столице До кашике До полице Растимо Са ластама ластимо Соколице Делије Доколићи Јуначине Не бирајмо начине Растимо До тацне До плафона До матуре Телефона До дугачких панталона Растимо Са ластама ластимо Хајдевије Хајдуци Хајдетићи Јуначине Не бирајмо начине Растимо До ветра До крова До љубави До лова До последњег милиметра Растимо
Аждаја свом чеду тепа Аждаја свом чеду тепа: „Наказице моја лепа! Оставићеш своју мајку, и отић'у неку бајку, јешћеш људе као репе, најмилији мој акрепе. Шта ће с тобом бити, ко зна, лепотице моја грозна? Бићеш личност негативна, ругобице моја дивна! А твоја ће јадна мајка целог века да се вајка!”
ЛАКО ЈЕ ПРУТУ
Лако је пруту да се соколи Док бије децу њега не боли Није ми жао кад неки трут За своје заслуге добије прут Није ми жао кад пекмез кевин Добије прутом макар и невин Није ми жао ни кад на мене Армија прућа дреновог крене Али не могу да преболим Тата ме бије а ја га волим
ТЕЛЕФОНИЈАДА
На широком царском друму Што пресеца прашуму Срели су се бели слон И један црни телефон ХАЛО рече бели слон ХАЛО рече телефон КО ЈЕ пита бели слон КО ЈЕ пита телефон И тако у бескрајон Ни командир шумске страже Није знао да нам каже Да л’ слон телефонира Ил’ телефон слонира
ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ
Дугме служи капуту Асфалт служи на путу Друг да се дружи Сунце да кружи Све нечему служи Чамац да се реком плови Мамац да се риба лови Песма да се лепо пева Муња да кроз облак сева Молба да се нешто моли А мајка је да се воли
ДЕТЕ Дете није дете Играчка за стрине и тете Дете је дете Да га волите и разумете Нећете ми веровати И велики песник Гете Некада је био беба И веома немирно дете Бркати хајдук Вељко Што је злотвору прашио пете У почетку је сисао палац И био немогуће дете Јунаци космоса Што лете на друге планете Прво су седели на ношама А после су сели у ракете Дете није дете Играчка за стрине и тете Дете је дете Да га волите и разумете
ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА Нема света ни планете Где не може стићи дете Јер све дечје стазе воде Од игре до слободе Цвеће је украс баште Лептир је украс цвета А деца пуна маште Деца су Украс света Лепе песме тихе тајне Све љубави важне сјајне Нека плану нек’ се роде Од игре до слободе Цвеће је украс баште Лептир је украс цвета А деца пуна маште Деца су Украс света
АУ ШТО ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА Ау што је школа згодна Лечи лењост и самоћу К’о да ми је кућа родна Штета што не ради ноћу Кад нисам у својој школи Мене моја душа боли Нема оне дружине Да делимо ужине Ау што је школа сјајна У клупама пар до пара Сваки шапат свака тајна Једну нову љубав ствара Кад нисам у својој школи Мене моја душа боли Нема оне с киком Коју не дам ником
ДЕЦА МОГУ ДА ПОЛЕТЕ Деца могу да полете треба само да се сете треба само да пожеле да замахну да се вину као птице нежне беле ка звездама у висину Да замисле да се сете куда желе да полете Деца могу преко неба на крилима лепих жеља одлучити само треба сетити се пријатеља осетити радост шта је радост деци крила даје Да замисле да се сете куда желе да полете
ДЕСЕТ ЉУТИХ ГУСАРА
Десет љутих гусара Дошло у мој кревет Један пао с кревета Остало их девет Девет љутих гусара Још не знају ко сам Једног сам успавао Остало их осам Осам љутих гусара Ја их оштро гледам Један пао у несвест Остало их седам Седам љутих гусара Побегло на брест Један пао на главу Остало их шест Шест љутих гусара Збрисало у свет Један се изгубио Остало их пет Пет љутих гусара Лете ко лептири Један пао у бунар Остало их четири Гле четири гусара Бес у њима ври Један пуко од муке Остало их три Три љута гусара А против њих ја Једног сам звизнуо Остала су два Два љута гусара А поглед им ледан Један се оклизнуо Још остао један Један љути гусар Постао је медан Просто се истопио Остао ниједан У сваком погледу Прошла ме је страва Сад је све у реду Може да се спава
ВУК И ОВЦА Чини ми се вековима вук са овцом нешто има Кад је види како пасе вук напросто не зна за се Овца кад му види очи ни да бекне ни да скочи Овца не сме да се брани вук се њеним страхом храни Не разумем те односе ни зашто се не поднос
ТЕЛЕФОНИЈАДА
На широком царском друму Што пресеца прашуму Срели су се бели слон И један црни телефон ХАЛО рече бели слон ХАЛО рече телефон КО ЈЕ пита бели слон КО ЈЕ пита телефон И тако у бескрајон Ни командир шумске страже Није знао да нам каже Да л’ слон телефонира Ил’ телефон слонира
МИШ ЈЕ ДОБИО ГРИП
Миш је добио грип Па је сео у џип И превалио пут дугачак Да га прегледа доктор Мачак Доктор пацијента штипну Пацијент нешто зуцну Доктор му леђа пипну Затим га у чело куцну СА МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НИЈЕ ТИ НИШТА То каза Па га смаза
ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ
Понашам се попут паше Сви се само мене плаше Доста ми је ове славе Признања ће да ме смлаве То миш рече испред мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза грма То пас рече испред лава Па одмагли ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим То лав рече испред ловца Сав покуњен као овца
БРАЋУ НЕ ДОНОСЕ РОДЕ
Једног дана решио мој тата За рођендан да ми купи брата Питао је у дућану Где продају суву храну И купус из Срема Ал’ рекли су му нема Тражио је у Банату И у једном интернату Обишао Црну Гору Ронио по плавом мору Посетио оне воде Што сомове производе Где се шаран спрема Ал’ рекли су му нема Онда једног лепог дана Дође мама насмејана Право из породилишта Као да то није ништа И рече са врата Доносим ти брата А тата А тата зборит оде Доста је било бајке Браћу не доносе роде Већ их рађају мајке
ВУЧЕ ВУЧЕ БУБО ЛЕЊА
Неко плива у Сави Неко ради у Руми Неко шета у трави А вук живи у шуми У школи га не виде Нема ни матуру У музеје не иде Презире културу Вуче вуче бубо лења Шта ће рећи поколења Водио си живот буран Па остао некултуран Уста су му снажна Душа му је друмска Обећања лажна А ћуд му је шумска Увек оштро режи Увек будан лежи Чак и када бежи Ка зверствима тежи Вуче вуче бубо лења Шта ће рећи поколења Водио си живот буран Па остао некултуран
