Три сам земље прелазио, и три горе прегазио, и три мора препловио - док га нисам уловио. Плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету!
Овај зец зна да свира, овај зец зна да плете, овај зец ручак кува, овај зец кућу мете. Овај зец плести уме, овај зец жети уме, овај зец шити, пити, и француски говорити - све разуме! Плави зец, чудни зец, једини на свету!
Ја га хтедох вама дати да вас мије, да вам шије, да вам кроји, да вам броји, да вам плете, да вам мете, да вам кува, да вас чува, да вам пева, слике шара и француски разговара. Плави зец, чудни зец, једини на свету!
Ставих зеца у торбак па пожурим својој кући. Ал’ кад бисмо испред куће стаде зечић да шапуће: - Пусти ме, ловче, храбри ловче, да очешљам косу, да умијем лице, да исечем нокте, да исправим стас, да удесим глас. Нек’ виде деца плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету!
Пустих зеца из торбака ал’ се зец не очешља, ал’ се зец не уми, нит’ исече нокте, нит’ исправи стас, нит’ дотера глас. Већ побеже, ој несрећо, на крај света, ој невољо! Плави зец, чудни зец, једини на свету!
СТРАШАН ЛАВ
Био једном један лав. Какав лав? Страшан лав! Нарогушен и љут сав! Страшно, страшно! Не питајте шта је јео - тај је јео шта је хтео: трамвај цео и облака један део! Страшно, страшно! Ходао је на три ноге, гледао је на три ока, слушао је на три ува … Страшно, страшно! Зуби оштри, поглед зао, тај за милост није знао! Страшно, страшно! Док га Брана једног дана није гумом избрисао. Страшно, страшно!
ТУЖНА ПЕСМА Живела једна госпођа Клара чудна и стара, врло стара … И није имала ни маму, ни тету, никога, никог на свету.
Госпођа Клара је шест мачака чувала на јастуцима од жуте свиле. Машне им је кројила, млеко кувала па су сите и срећне биле - белих мачака шест.
А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, - јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити мишеве нико није знао.
Тужне су, тужне и гладне биле, заспале су на јастуцима од жуте свиле и никада се, ах, никад се више нису пробудиле - белих мачака шест. КАД СЕДАМ ВЕСЕЛИХ ДЕЧАКА
Кад седам веселих дечака угази у седам пролећних бара - изађе седам пијаних чизмара.
Кад седам пијаних чизмара прошета кроз седам пекара - изађе седам белих млинара.
Кад седам белих млинара уђе код седам посластичара - изађе седам бркатих каплара.
Кад седам бркатих каплара по седам тавана протумара - изађе седам црних оџачара.
Кад седам црних оџачара умије седам стрпљивих бака - гле! зева седам сањивих дечака!
ЦАР ЈОВАН
Велика ствар, значајна ствар Јова је, децо, постао цар!
Имао је бркове до ушију и браду до појаса; имао је хиљаду белих коња и хиљаду брзих паса.
Имао је још безброј двораца у злату и још више пространих имања; имао је, децо, милион војника и сто златних одликовања.
Имао је хиљаду слуга и седамдесет само посластичара... Сви су они свлачили и облачили, чували и хранили Његово Величанство Цара.
И он је тако владао ко зна колико векова и година, најео се колача и сладоледа и напио се лимунада и малина.
И једног дана, кад Њ. В. Цар, од чоколаде и лимунаде није могао ни ићи ни лећи, пробудио се гладан и сањив у свом кревету поред пећи.
МАЛИ ЖИВОТ
Док неко пије - ја ПИЈУЦКАМ
Док неко гризе - ја само ГРИЦКАМ.
Док неко глође - ја само ГЛОЦКАМ.
Док неко боде - ја само БОЦКАМ.
Док неко пева - ја ПЕВУЦКАМ.
Док неко дрема - ја ДРЕМУЦКАМ.
Док неко ради - ја РАДУЦКАМ...
И тако мало, ситно ЖИВУЦКАМ.
ЉУТА ЈУЛКА
Био петак, дуги дан, добро јутро, па добар дан, па добро вече... И нико не дође у Јулкин стан да види шта то кува и шта пече.
Јулка претури играчке наопачке, скочи у кревет наглавачке и заспа, љута на мачке, на тачке и, уопште, на свакакве ачке.
КАД ЈЕ БИО МРАК Кад је био мрак, кад је био мрак, појурила мачка миша чак, чак, чак. Појурила мачка миша чак, чак, чак. А да л' га је прогутала ил' га није прогутала то ни она није знала јер је био мрак, јер је био мрак...
НАЈБОЉА МАМА НА СВЕТУ Најбоља мама на свету? Моја мама! Најбоља мама на свету? Моја мама!
Одакле нам очи? Родила их мајка! Одакле нам уши? Родила их мајка! Одакле нам руке? Родила их мајка! Све на свету родила је мајка!
Лети песма око света, лепа, лепша него бајка: нема детета ни цвета, нема док не роди мајка!
У животу ја сам срела многе, многе добре жене, ал' је само једна мајка хтела да роди баш мене!
Добра мама, лепа мама, само једна наша мама! Благо вама, благо нама, благо свима са мамама!