Jednom kada sam bila u parku sa drugaricom koja se zove Irena igrale smo se neke igre. Onda smo otišle da se igramo u nekoj šumici koja ima u tom parku. Kada smo ušle u tu šumicu trebala nam je lampa, ja sam imala lampu, onda smo krenule da se igramo, onda smo videle nešto čudno.Kada smo pogledale bila je to mala kuca .Moja drugarica Irena je primetila da nešto jede.Malo smo boje pogledale i kuca jejela makarone sa zemlje . Odmah smo pozvale moju sestru i njenju sestru one su došle i videle su kucu,ali su se rszočarale jer su misile da je štene onda su otišle da igraju košarku i nas su ostavile same.Mi nismo znale šta da radimo pa smo pokušale da joj nađemo vlasnika.Tražile smo ali nismo našle vlasnika kuce,ali nismo odustajale.Posle dugog traženja videle smo čoveka kako doziva neko psa. Odma smo ga pitale da li je to njegov pas i on je rekao da jeste.Zahvalio nam se što smo našle njegovg psa.Irena i ja smo bile srećne što smo uradile neko dabro delo i biću uvek jako srećna zbog toga.