Vuk Stefanović Karadžić rodio se 26.oktobra 1787 godine u Tršiću.Posle petoro umrle dece,rodio Stevanu Joksimovom sin i nazvali su ga Vuk.Vuk je kasnije u Srpskom rečniku napisao,ad se kakvojženi ne dadu deca,onda damo detetu ime Vuk,jer misli da im decu veštice jedu,a na Vuka da neće smeti udariti.Zato su i meni ovako ime dali.Do svoje osme godine ovo žgoljavo a bistro dete živelo je kao i ostali njegovi vršnjaci,leti za stokom a zimi kraj ognjišta.Vuk se rodio i odrastao u kući.Rođak Jefto Savić-Čotrić upoznao je Vuka sa slovima.U to vreme teško je bilo doći do papira i mastila.Vuk je pisao zrelim kupinama po kori od breze i mladih trešanja.Kasnije mu je rođak nabavio i neki moskovski bukvar.Kad je u Loznici,obližnoj varoši,jedan učitelj otvorio školu i Stevan je odveo sina.U školi su deca morala sedeti i učiti od jutra do mrak-samo sto odu da ručaju.Mađutim,proširila se epidemija kuge iz Srema i škola se raspustila.Otac je onda odveo Vuka u Tronošu,manastir iza seoskog brda.Vuk je napisao prvu zbirku pesama 6.februara 1814 godine.Iste 1814 godine,Vuk je objavio i prvu gramatiku Srpskog jezika.Sledeće godine.opet zbirku narodnih pesama.Krajem 1818 godine izašao je iz štampe,,Srpski rečnik,,.To je prva knjiga pisana čistim narodnim jezikom i novom azbukom.Vuk je 1853 godine objavio i knjigu narodnih pripovedaka.U početku ni sam Vuk nije bio svestan vrednosti ovog pesništva.Tek uveravanje prijatelja Kopitara i ushićeni ozdiv mnogih evropskih književnika ubediće ga u vrednost usmenog stvaralaštva.U skupljanju narodnih umotvorina nije se ograničio samo na naše.Beježio je i pesme drugih naroda.Za nas je najvažniji Vukov resrormatorski rad.Njemu su ipak zbirke narodnih pesama donele najviše slave,ali njegove sklonosti su bile okrenute istoriji.Srbija je skinula zabranu s Vukobog pravopisa tek četiri godine po njegovoj smrti.Vuk je umro 26. januara,u nedelju oko 16 časova u 77 godini života.Sahranjen je na bečkom grobu.