КAД ТЕ НЕКО ВРЕЂА ИЛИ ТИ СЕ РУГА, НЕ МОРА ДА ЗНАЧИ ДА СТВАРНО МИСЛИ ТАКО. ОН МОЖДА САМО НЕМА ДРУГА, ИЛИ МУ У ЖИВОТУ НИЈЕ ЛАКО. РЕТКО КАДА ДРУГЕ ВРЕЂА ОНАЈ КО ЈЕ СРЕЋАН И ЗАДОВОЉАН СОБОМ, А СВЕ РУЖНО ШТО ТИ НЕКО ПРИЧА, НАЈЧЕШЋЕ НЕМА ВЕЗЕ С ТОБОМ. ТВОЈ УГЛЕД НЕ МОЖЕ ДРУГИ ДА КАЉА, МА КАКВЕ СТВАРИ ДА ГОВОРИ О ТЕБИ. САМО СВОЈИМ РЕЧИМА И СВОЈИМ ДЕЛИМА ТИ СТВАРАШ ИСТИНСКУ СЛИКУ О СЕБИ. ЗАТО ПОКУШАЈ,КАД ТЕ НЕКО ВРЕЂА, ДА С Е НЕ ЉУТИШ И ДА ТВОЈЕ РЕЧИ БУДУ СМИРЕНЕ И ПУНЕ ДОБРОТЕ, ЈЕР ДОБРОТОМ СВАКА НЕСРЕЋА СЕ ЛЕЧИ
В.БЕЛЧЕВИЋ
Снежна чаролија
Гледам кроз прозор како се беле пахуље њишу.Позивам другаре да изађемо у, снегом покривен, парк. Већ су стигли Ђоле,Наталија,Ивана и Немања.Срећан сам што ћемо заједно правити нашу зимску чаролију. Дарко предложи да правимо Снешка Белића. Света и Јагода ,већ су донели пуна наручја снега. Даница,Наташа и Тодор су давали облик нашем Снешку.Шерпу за главу донесе Милан.Марко отрча по шаргарепу,да Снешко има велики нос!Миличин пас Жућко, трчкао је весело око нас.Иза старог бора била је прва група ,,малих ратника,, , а изастаре капије друга група.Грудвање је могло да почне.Велике,беле, снежне грудве летеле су на све стране.Наш Снешко нас поносно гледа и као да се смешка.Ех,те дечје играрије.Као да је желео да се игра са нама.На све стране вриска,смех,срећа,суза од грудве,расправа и јурњава.Мокре ствари и промрзле руке нас упозоравају да је време да прекинемо нашу радосну игру. Како је мало потребно за дечју зимску чаролију! Кренусмо сви својим кућама. ученици треће шест
ДАРОВИ ШУМЕ
Шума је велико природно богатство света,
без кога човек не би могао да опстане.
Нема тренутка а да нам један од дарова шуме није неопходан.Дрвеће,које даје печат животној заједници шуме, у ваздух највише упумпава кисеоник.А кисеоник је гас који за дисање користе сва жива бића-биљке, животиње и људи.Зато се шуме и називају плућима света. Поред тога што обогаћује ваздух кисеоником, дрвеће повољно утиче на остале животне услове у станишту. Оно крошњама спречава налете ветра, док корењем и опалим лишћем смањује превелико отицање површинске воде и спречава спирање земљишта. Корење омогућује и брже понирање воде у земљу,која се на свом путу чисти и појављује се бистра на извору. Опалим лишћем хране се разлагачи-бактерије,гљиве,глисте.Разграђују га и враћају земљишту хранљиве састојке-минерале,који су неопходни за раст и развој биљкама. Бројне шумске биљке су лековите,па их људи користе за производњу лекова и од њих спремају укусне чајеве. Плодови многих шумских биљака,дивље јагоде,купине,дрењине...су такође дар шума. Шума дарује и јестиве гљиве:вргањ,лисичарке,јаблановаче...Пошто међу гљивама има и отровних,треба да их беру само они који знају да разликују које су гљиве јестиве,а које отровне. Дар шуме је и дрво које човек користи за огрев,израду предмета и папира. Шума дарује и многе изворе чисте воде,и дивна места за одмор од градске буке,уживање у лепоти биљака и животиња и рекреацију. Када користимо дарове шума,увек морамо водити рачуна о томе да не узимамо преко мере.То значи, да не треба да реметимо равнотежу која у шуми влада,да не бисмо довели до тога да она престане да нас дарује.
ХРАНИЛИЦЕ И ПОЈИЛИЦЕ
Од касне јесени до пролећа, птице станарице:врапци, сенице,гачци...немају довољно хране. Помозимо им. На местима где се окупљају оставимо им остатке хране,а за оне које једу семенке,проспите пшеницу,просо,кукуруз,сунцокрет... За сенице је лако направити хранилице од празне конзерве или пластичне кутије од маргарина. Посуду од које ћеш направити хранилицу напуни семенкама.Растопи тврди маргарин и улиј га у посуду.Остави да се охлади.Кад маргарин стврдне семенке,хранилицу закачи на дрво у близини куће или у парку. Птице воле и кору јужног воћа,нарочито поморанџе.Кору, пре љуштења добро опрану,нанижи на окрајак вуне и окачи на дрво.Можеш нанизати и непечен кикирики у љусци, Птицама можеш помоћи и лети,када су велике врућине,тако што ћеш им,на места где се окупљају доносити воду.Најбоље је да пластичну боцу напуниш водом.На њој,шиваћом иглом,пробуши неколико рупица кроз које ће вода прскати.Тако направљену појилицу окачи на дрво и уживај посматрајући птице док пију воду.
ЛЕПОТА МАМИНОГ ОСМЕХА
Нешто што нам је најмилије у животу су нам наши родитељи. Не знам за остале, али мени је од тате некако дража мама.
Она је увек ту за мене.Бди нада мном и када сам болестан и када сам здрав,када сам тужан и када сам срећан.Њен осмех као да је чаробан.Моја мама,кад год има прилику,воли да ме подржи у свему што радим.Тада ми увек поклони њен благи осмех.Волим да је гледам како се смеје док се шалимо и препричавамо смешне догађаје. Тада ме обузме неописива срећа,а њен звонки смех ми још дуго одзвања у ушима.То су за мене најлепши тренуци у породици.Некада је тај осмех потребан да ми помогне да лакше пребродим своје проблеме.Понекад се из школе враћам уморан и нерасположен.Тада се осећам као да ми се цео свет срушио. Када отворим врата свога дома ту ме чека нека топлина и доброта и наравно диван осмех који отера све ружне ствари које ми се врте по глави. Мамин осмех ми је потребан и када сам болестан. Нежне речи,мекани стисак њене руке и благи осмех помажу ми да брзо оздравим. Кад год сам ја негде,мама нестрпљиво чека да се вратим и увек ме дочека са загрљајем свог осмеха.
Од свега лепог и милог на овоме свету мени је најлепши, најмилији и најнежнији драги осмех моје мајке.