3. разред, дигитални свет, први задатак:
Kako sam nekome pomogao
Oduvek sam želeo kućnog ljubimca. Iako sam imao veliku želju, tome se protivila moja
mama, koja inače mnogo voli životinje, ali je tužna kada su u zatvorenom prostoru, a iskreno, i
moja sestra Iva, koja je često kod nas, a i ona se protivila kućnom ljubimcu, znala je da volim
kuce, ali ona ih se pomalo plašila.
Razmišljao sam, imao ideja dosta, molio roditelje, i na kraju, i uz njihovo odobrenje,
rekao sam im da želim da pomognem sestri da pobedi strah od pasa, a i na kraju, da sebi
obezbedim malu kucu. Raspitivao sam se kod drugara, komšija, gledao po oglasima, i to je
trajalo i trajalo… Mama je bila presrećna, što pomažem sestri da pobedi strah, ja sam bio srećan,
i zbog sestre i zbog mame, a i zbog psa, koji će naći novi dom.
Mama je preuzela inicijativu, pozvala je svoju poznanicu čija kuca je dobila štence. Brzo
smo otišli do nje, po bar jedno štene. Izabrali smo Pufnu. Odveli smo je kod veterinara, kupili
hranu, ćebence, sve što joj je bilo potrebno. Svo to vreme, malo štene, Pufna, je bila uz mene i
drhtala od straha. Počeo sam da je češkam iza ušiju i tiho joj pričao da će sve biti dobro, da se ne
brine, da ćemo je paziti.
Pozvao sam sestru, rekao da imam iznenađenje… Ušla je u sobu i odmah se uplašila. Iva
je pobegla u jedan, a kuca u drugi kraj sobe, ni sam ne znam ko se tu više uplašio, verujem Iva,
sigurno. Malo po malo i nakon par dana, Iva je polako počela da mazi kucu, shvatila je da kuca
ne želi da je ugrize, već želi samo da se igra. Vreme je prolazilo, a na moju radost, jednog dana,
Pufna, kada ju je ugledala Ivu, zalajala je i otrčala je do nje, a Iva je podigla, čvrsto zagrlila i
počela da je mazi…
Mislim da je ovo bio početak jednog velikog prijateljstva i kraj svih strahova moje sestre,
a i ja sam na kraju sam dobio kucu koju sam želeo i koju ćemo sestra i ja zajedno čuvati.
| todormilankovic_vezbaslikaword.docx |
